im. m. 〈G fȏkusa; mn. N fȏkusi, G fȏkūsā〉 v. žarište

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. fokùsīrām, 3. l. mn. fokusírajū, imp. fokùsīrāj, aor. fokusírah, imperf. fokùsīrāh, prid. r. fokusírao, prid. t. fokùsīrān〉 upraviti/upravljati fokus na što, izložiti/izlagati djelovanju zraka u fokusu • fokusírati se 〈povr.〉 1. v. usredotočavati se pod usredotočavati 2. v. usredotočiti se pod usredotočiti

im. ž. 〈G fȏlijē; mn. N fȏlije, G fȏlījā〉 1. tanak list kovine ili plastike koji služi za zamatanje hrane i različitih predmeta [aluminijska ~; plastična ~] 2. v. prozirnica

im. m. 〈G folklóra, I folklórom〉 kulturna baština naroda kojega kraja ili zemlje koja je sačuvana u pričama, vjerovanjima, glazbi, plesu, nošnjama, likovnome stvaralaštvu [festival folklora]

prid. 〈G fòlklōrnōg(a); ž. fòlklōrnā, s. fòlklōrnō〉 koji se odnosi na folklor [~ ples]

im. m. 〈G fȍnda; mn. N fȍndovi, G fȍndōvā〉 zaliha prikupljenih materijalnih dobara ili novca namijenjenih određenoj svrsi

im. m. 〈G fonéma; mn. N fonémi, G fonémā〉 jez. najmanja jedinica izraza koja nema svoje značenje, ali ima razlikovnu vrijednost

prid. 〈G fònēmskōg(a); ž. fònēmskā, s. fònēmskō〉 koji se odnosi na foneme [~ sastav]

im. m. 〈G fonètičāra, V fonètičāru/fonètičāre; mn. N fonètičāri, G fonètičārā〉 stručnjak koji se bavi fonetikom

im. ž. 〈G fonètičārkē, DL fonètičārki; mn. N fonètičārke, G fonètičārkā/fonètičārkī〉 stručnjakinja koja se bavi fonetikom

im. ž. 〈G fonètikē, DL fonètici〉 znanost koja se bavi proučavanjem govora

im. ž. 〈G fonològijē〉 gram. grana gramatike koja proučava glasove kao razlikovne jedinice jezika; sin. glasoslovlje

prid. 〈G fonòloškōg(a); ž. fonòloškā, s. fonòloškō〉 koji se odnosi na fonologiju; sin. glasoslovni

im. ž. 〈G fonotékē, DL fonotéci; mn. N fonotéke, G fonotékā〉 zbirka zvukovnih zapisa

im. m. 〈G fȍnta; mn. N fȍntovi, G fȍntōvā〉 inform. skup znakova i simbola koji se od drugih takvih skupova ne razlikuje značenjem znakova nego izgledom, veličinom, razmakom među slovima i sl.

im. m. 〈G forènzičāra, V forènzičāru/forènzičar̀e; mn. N forènzičāri, G forènzičārā〉 stručnjak određene struke koji sudjeluje u kriminalističkoj obradbi

prid. 〈G forènzičāreva; ž. forènzičāreva, s. forènzičārevo〉 koji pripada forenzičaru; sin. forenzičarov

im. ž. 〈G forènzičārkē, DL forènzičārki; mn. N forènzičārke, G forènzičārkā/forènzičārkī〉 stručnjakinja određene struke koja sudjeluje u kriminalističkoj obradbi

prid. 〈G forènzičārova; ž. forènzičārova, s. forènzičārovo〉 usp. forenzičarev

prid. 〈G forènzičkōg(a); ž. forènzičkā, s. forènzičkō〉 koji se odnosi na forenzičare i forenziku

im. ž. 〈G forènzikē, DL forènzici〉 djelatnost prikupljanja dokaza u kriminalističkoj obradbi [računalna ~]

im. ž. 〈G fȏrmē; mn. N fȏrme, G fȏrmā/fȏrmī〉 v. oblik ♦ biti u formi 1. biti dobro pripremljen za što 2. biti odlično raspoložen, dobro se osjećati

prid. 〈G fòrmālna; odr. fòrmālnī, G fòrmālnōg(a); ž. fòrmālna, s. fòrmālno; komp. formàlnijī〉 v. služben

im. ž. 〈G formálnosti, I formálnošću/formálnosti; mn. N formálnosti, G formálnostī〉 1. postupak koji je u skladu s uobičajenim obrascima, propisani postupak [carinske formalnosti] 2. postupak koji se mora obaviti, a nema stvarnu vrijednost [To je samo ~.] 3. 〈jd.〉 suzdržano ophođenje s ljudima; ant. neformalnost

im. s. 〈G formírānja; mn. N formírānja, G formírānjā〉 1. v. oblikovanje, uobličavanje 2. v. osnivanje

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. fòrmīrām, 3. l. mn. formírajū, imp. fòrmīrāj, aor. formírah, imperf. fòrmīrāh, prid. r. formírao, prid. t. fòrmīrān〉 1. v. oblikovati, uobličavati, uobličivati 2. v. uobličiti 3. v. osnovati 4. v. osnivati • formírati se 〈povr.〉 v. oblikovati se pod oblikovati, uobličavati se pod uobličavati, uobličiti se pod uobličiti, uobličivati se pod uobličivati

im. ž. 〈G fȏrmulē; mn. N fȏrmule, G fȏrmūlā〉 1. kratko pravilo koje sadržava kakvu istinu ili zakonitost i koje se u određenim uvjetima može primijeniti u velikome broju slučajeva 2. mat. tvrdnja izražena matematičkim znakovima ◇ ~ 1 sp. 1. najbrži trkaći automobil za jednoga vozača 2. najvažnije brzinsko natjecanje otvorenih trkaćih automobila za jednoga vozača; kemijska ~ kem. prikaz sustava molekula s pomoću simbola kemijskih elemenata i indeksa koji označuje broj atoma

im. m. 〈G formulára, I formulárom/formulárem; mn. N formulári, G formulárā〉 papir ili elektronički dokument koji se ispunja tako da se u njega upisuju traženi podatci; sin. (obrazac), tiskanica

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. formùlīrām, 3. l. mn. formulírajū, imp. formùlīrāj, aor. formulírah, imperf. formùlīrāh, prid. r. formulírao, prid. t. formùlīrān〉 izreći/izricati što sustavno, izraziti/izražavati kakav iskaz u određenome obliku [~ prijedlog]

im. m. 〈G fóruma; mn. N fórumi, G fórūmā〉 1. pov. starorimski trg, središte javnoga života u gradovima 2. stvarni ili virtualni skup na kojemu se može izreći svoje mišljenje o kojoj temi [internetski ~; ~ o zaštiti životinja] 3. izabrano ili imenovano tijelo koje ima ovlasti i zadaću da što ocjenjuje ili rješava [stručni ~]

im. m. 〈G fosfáta; mn. N fosfáti, G fosfátā〉 kem. sol fosforne kiseline

im. m. 〈G fȍsfora, I fȍsforom〉 kem. kemijski element (P), u prirodi se pojavljuje samo u spojevima, nekovina, važan sastojak biljnih i životinjskih stanica

prid. 〈G fȍsfōrnōg(a); ž. fȍsfōrnā, s. fȍsfōrnō〉 koji se odnosi na fosfor [fosforna kiselina]

prid. 〈G fȍsforova; ž. fȍsforova, s. fȍsforovo〉 kem. 1. koji pripada fosforu 2. koji sadržava fosfor [~ bromid]

im. m. 〈G fosíla; mn. G fosíli, G fosílā〉 geol. ostatak organizma iz davnih razdoblja Zemljine prošlosti; sin. okamina

im. ž. 〈G fosilizácijē〉 geol. proces kojim se organizam nakon ugibanja pretvara u fosil

gl. dvov. povr. 〈prez. 3. l. jd. fosilìzīrā se, 3. l. mn. fosilizírajū se, aor. 3. l. jd. fosilizíra se, imperf. 3. l. jd. fosilìzīrāše se, prid. r. fosilizírao se, prid. t. fosilìzīrān〉 pretvoriti se/pretvarati se u fosil okamenjivanjem, pougljenjivanjem ili konzerviranjem

prid. 〈G fòsīlnōg(a); ž. fòsīlnā, s. fòsīlnō〉 koji se odnosi na fosile [fosilno gorivo]

im. ž. 〈G fotèljē; mn. N fotèlje, G fotéljā〉 v. naslonjač

im. m. 〈G fotoaparáta; mn. N fotoaparáti, G fotoaparátā〉 tehn. fotografski aparat, optički uređaj kojim se fotografskim snimanjem pravi svjetlosni zapis [digitalni ~]

im. ž. 〈G fotoćèlijē; mn. N fotoćèlije, G fotoćèlījā〉 fiz. uređaj u kojemu osvjetljivanje izaziva emisiju elektrona s površine elektrode

im. m. 〈G fotoelèmenta; mn. N fotoelèmenti, G fotoelèmenātā〉 tehn. optički element koji pod utjecajem svjetlosti stvara električni napon

prid. 〈G fotogènična; odr. fotogèničnī, G fotogèničnōg(a); ž. fotogènična, s. fotogènično; komp. fotogenìčnijī〉 koji dobro izgleda na fotografijama [fotogenična djevojka]

im. ž. 〈G fotogèničnosti, I fotogèničnošću/fotogèničnosti〉 osobina onoga koji je fotogeničan ili svojstvo onoga što je fotogenično

im. m. 〈G fotògrafa; mn. N fotògrafi, G fotògrāfā〉 obrtnik ili umjetnik koji snima i izrađuje fotografije

im. ž. 〈G fotogràfijē; mn. N fotogràfije, G fotogràfījā〉 snimka napravljena fotoaparatom [stara ~; ~ u boji]; sin. (slika)

im. s. 〈G fotografírānja; mn. N fotografírānja, G fotografírānjā〉 izradba slike s pomoću fotoaparata; sin. slikanje

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. fotogràfīrām, 3. l. mn. fotografírajū, imp. fotogràfīrāj, aor. fotografírah, imperf. fotogràfīrāh, prid. r. fotografírao, prid. t. fotogràfīrān〉 praviti/napraviti sliku s pomoću fotoaparata; sin. slikati, škljocati fotoaparatom razg. v. pod škljocati